Tara
Kotor – Plužine ->[Tara -> NJeguši] (Šćepan polje)
1. dan
jeli, sedeli, pili, šalili se na razne načine
2. dan
splavarili od 12 do pola 6
ostatak vremena izblejali u kampu
3. dan
bleja, odlazak za njeguše. tamo roštilj, povratak kući.
–
u kolima dule, filip i ja
tamo nas čekali rašo sa ekipom (andrej, 2 marije, luka, ana, milan, nevena, uglješa…)
Beograd – Kotor
Bolje putovati bilo gde nego mirovati.
Nabacivanje kilometraže je bitno. Stanje mirovanja donosi učmalost i frustracije.
Kupovina ove moleskine sveščice nije doprinela toliko kvalitetu mog života koliko me je nateralo da razmislim o zapisivanju nekih događaja koje proživljava. Ko? Pa moj život, naravno.
Krenuo sam oko 15 do 11 pm. sada je 23.32 i poprilično sam nervozan. Dosada.
Oko mene su neke babe, ali ima i mlađih, no svi deluju prilično izgubljeno, nezainteresovano za bilo kakav vid komunikacije. Pa verovatno i ja tako delujem. Ne mogu da pišem kako treba. Prokleti putevi. Kasnije.
u Kotor sam stigao oko 12 i 15 posle 13 sati puta. Smorio sam se teško, nisam našao nikoga da pričam tako da bla. dosadan put sa puno ćutanja, malo sna i ničega zanimljivog.
14.7.
u 8 am autobus za sokobanju. uroš, marija, jelena i ja. stigli oko 12 u marijinu i jecinu vikendicu. jebali se sa ključevima, vodom i kilogramima prašine sve do 8pm. tada se opustili i na spavanjac.
15.7.
ujutru šetali banjom. oko podne pokupili milicu i rajka. blejali u dvorištu, pili pivo, igrali pogađice. došao i milan oko 6. uveče se prošetali gradom i zaglavili u nekoj raspaloj kafani „bolji život“ sa sve pevaljkom, pevačem i vinjakom. tu se zapili, naručivali pesme i oko 1 otišli na „rejv“. to je kao „popularni“ klub koji jedini radi posle 1. jeli između toga i eku picu u pekari. posle otišli kući, gde smo se još malo zezali i pevali hiljade i hiljade raznoraznih pesama. pa u krevet.
16.7
zezali se malo ujutru, prošetao se po brdima sa milanom i jecom, otišli svi do centra banje, jeli i uhvatih autobus za veliku planu oko 2. putovao sam sam, nak 3 sata i oko 4 sam stigao u planu. trebalo je da nađem autobus za smederevsku palanku, ali je on kretao tek oko 6 tako da sam imao 2 sata za bleju. prošetao sam se okolo, proćaskao sa nekom prodavačicom sladoleda na kiosku, video verovatno sve zanimljivo osim zanimljivih ljudi u velikoj plani i uhvatio autobus. u smederevskoj palanci je bila slična akcija. imao sam preko sat vremena čekanja pošto je autobus za kusadak(gde sam krenuo) bio redak. prošetao sam se pešačkom zonom i seo na klupu i posmatrao ljude. smederevska palanka je baš lep grad. barem to malo grada kuda sam prošao (za razliku od v.plane koja je užasna). U kusadak sam stigao oko 8 gde su me sačekali ivan, goran, kimi i vlada. ostatak dana blejali smo u goranovom i ivanovom dvorištu, sa njihovom bakom.
17.7.
ustali smo oko 9 i otišli na jezero. tamo je bilo nekih izviđača tako da se nisamo mnogo zadržali. ivan je ubio žabu koja je ipak ostala živa. sa jezera vraćali smo se alternativnim putem i fantazirali o diablu. bili smo upozoreni od strane nekog iskusnog čiče da se možemo lako izgubiti, ali nismo obraćali pažnju na njegove reči. sačekali smo našeg druga velju na stanici, kupili dosta piva i vratili se kući da pijemo. igrali smo fudbal bosi, sa neka tri dečaka koji mnogo dobro igraju(srđanm miloš i marko) koje braća ojkići poznaju odatle. posle rapsalili roštilj i ležali na travi i svuda okolo. oko 8 uzeli smo da igramo beer drinking game. igrali smo do 1am i popili 2 gajbe piva. tako pijani, skinuli smo se u gaće i zaigrali fudbal sa flašama u rukama. tu nam se pridružio mladoženja švajcarac sale iz susednog dvorišta sa njegovim bratom damirom, doneli su pivo i vinjak, skinuli se u gaće i zaigrali sa nama. to je trajalo do pola 3-3 kada smo se smirli i krenuli u besmilsene pijane razgovore za koje sam ipak bio već isuviše trezan, tako da sam otišao da spavam, ostavivši ih da se raspravljaju. e da, kimi se razvalio kao svi mi zajedno 
18.7.
ustali oko 11 i odmah se izvrnuli na travu. zezali se ceo dan i pomerali se samo kada smo bežali od sunca u potrazi za hladom. oko 6 kr3enuli smo na stanicu prvo da ispratimo velju, a posle i da i sami uhvatimo autobus. u kusatku ostali su braća ojkić(goran i ivan) a vlada kimi ja otišli za mladenovac. u maldenovcu smo se kratko zadržali pošto je autobus za beograd kretao 10 minuta od našeg dolaska. stigli smo u beograd oko pola 9.
ekipa: uroš(z) i ja
krenuli smo uroševim kolima oko 11 da bi u ns stigli oko 12. prošetali se i jeli dok smo sačekali vukašina(njegovog brata kamermana) da završ nešto kako bi se videli sa njim. on je bio sa neka dva drugara i svi smo zajedno blejali u nekoj birtiji i zezali se.
posle toga otišli smo do ksenije, uroševe drugarice, koju smo pronašli pomoću tamare(gps-a). tamo je bio njen brat sa nekim drugom i ivan, naš zajednički drugar. on je spavao kod ksenije zato što je exit bio u toku pa joj se privalio. saznali smo da ksenija može da nabavi kartu za to veče za 1000 din tako da sam to iskoristio i rešio da se ne vratim sa urošem nazad već vozom ujutru.
popili smo piće sa ivanoovim bratom i sonjom, koja je kasnije došla i sa kojomm smo išli ivan ksenija i ja na exit.
kad smo stigli na tvrđavu našli smo se sa neke 3 drugarice ivanove, kao i sa dafijem, vitom i lukom, za koje sam znao da su tamo. takođe na kratko sam se sreo i sa raletom, ali paju nisam našao.
luka i ja uhvatili smo voz u 7i10 ujutru za beograd.
u krevetu sam bio oko 10.
danas idem da snimam materijal za film.
sačekaću da malo padne sunce pošto ga se plašim.
potrebni su mi snimci ljudi u pokretu,
snimci neprimetnih sitnica na očiglednim položajima,
kao i vrhovi zgrada.
–
nadam se da ću ovoga leta biti u stanju da završim ovo što sam započeo.
bilo bi fino.
ekipa: goran, ivan, vlada i ja
krenuli oko 8.30 am, lupali u instrumente i pevali na putu do. stigli oko 10.45 (zbog raznih stajanja). prošetali se centrom pojeli sladoled, seli u dunavski park i blejali. posle otišli da popijemo po pivo pa peške do petrovaradina gde smo se izvrnuli malo na travu. vratili se u grad da jedemo nešto izblejali ispred spensa i vratili se kući oko 8 pola9.
sve u svemu tipični turistički izlet, bez mnogoinventivnosti. bez originalnih lokacija ili bilo čega, ali je bio fin, lep i opušten odmor. zezali smo se i nismo razmišljali o obavezama, barem a kratko.
(tako tipično za beogradsku decu da idu baš u ns i to baš u centar na tipične lokacije)
bilo je super
26.4.
Uveče ušli u autobus, upoznali drugare koji su pili sa mnom vinjak, putovali noći, malo spavali, prošli kroz HR, SLO i stigli u Italiju.
27.4.
Direktno iz autobusa išli u Veneciju gde smo dangubili, smrdeli, ležali po pločniku, pričali i sve u svemu, izdrkavali se. Jeli smo „čizabarga“ i picu u restoranu kojji su držali neki Kinezi. Vozili se brodićem nazad do autobusa i smestili se u Lidu di Jezolu u hotel sa neudobnim dušecima sa kojih je Mirjana pala. Kupatilo je bilo nenormalno usko. Spavamo….
28.4.
Ustali oko 10-11 polazak planiran za 14h. Slobodno vreme iskoristili za šetnju mestom. Pili smo piće kod „Majkl Džekson“ žene, jeli kod kul konobara u kič restoranu. Pokvario nam se autobus, jeli smo sladoled i blejali na plaži.
Oko 18h bili smo u Veroni.
Meni se (opet) kakilo. tako da smo sat vremena proveli u prljavom meku. Posle smo se malo šetali, slikali, a onda smo rešili da nađemo Julijin grob da je uhvatimo za limenu sisu. Pošto u tome nismo uspeli, vreme smo potrošili blejom na zidiću iznad neke prljave reke. Noćna vožnja do Barselone.
29.4.
Dolazak u Ljore del Mar obećavao je dobar provod kako sunčanim vremenom, tako i veselom atmosferom u autobusu. Oduševivši se sobom, odlučili smo da „malo prilegnemo“ pošto nam je bilo izuzetno neudobno u autobusu. U večernjim satima prošetali smo se mestom.
(ispravka za 29.4. -> ležali smo od 29. u 14h do 30. u 10h i ne, nismo se šetali mestom, nimalo…)
30.4.
Izhejtovavši doručak, to vreme smo iskoristili za kvalitetno izležavanje. Krenuli smo na jednoipočasovni put do Barselone. Taj dan smo uglavnom bacali hranu. Videli smo Gaudijev park,(gde je Mirjana prvi put pukla), panoramski razgledali grad, vodili su nas (potpuno besmisleno i debilno) do stadiona fk barselone, ja sam igrao kolo sa nekim statuama na vidikovcu, i lažno sam zapišao drvo. Došli do glavnog šetališta, ramble („la rambla“) gde nam je Mirko pokazao osnovne kojekakve gluposti. Put nazad i kupovina alkohola u kul prodavnici gde je Mirjana pričala katalonski. Dok se Mirjana kupala ja sam pio pivo i rum sa drugarima iz obližnje sobe kada je Džigi došao sa „šalom“ koju je dobio na poklon od recepcionara. Tada je došao i Mirko sa nekakvim majcama, dao nam pokoju i pošalio se sa nama. Nakon toga Mirko je došao kod Mirjane u sobu koja je sedela sama i pila vodku. Dobili smo još dve majce zato što smo bili u bata-seka sobi. Posle samja maltretirao Mirjanu da idemo u neki klub i smućkao sam đus vodke za usput. Put do diskoteke bio je trnovit i uzaludan pošto smo naprasno izgubili društvo sa kojim smo išli. Urinirao sam po nekom stepeništu i ubrzo zaseo na neku klupu. Pošto mi je blud udarila u glavu Mirjana je uzela stvar u svoje ruke i vratila nas kući ( u sobu, ne u autobus:)). To je bilo lakše reći nego učiniti pošto sam uporno ubeđivao Mirjanu da skrećemo levo na raskršćima, pošto je to pravi put. Posle dužeg lutanja, pronašli smo plažu, odakle smo relativno lako stigli do sobe. Na plaći sam video neki osvetljeni zamak pa sam rekao da bi bilo lepo da je to baš naš hotel i to je valjda ostavilo nekakav utisak na oboje pa sad to spominjem. Soba. Krevet. Spavanjac.
(ja se ne sećam najbolje ove večeri, ovo je sve Mirjana složila)
1.5.
Ustali i rešili da ne idemo u Barselonu zato što je prvi maj, te ništa ne radi… Vratili se u krevet, izležavali pa kasnije malo prošetali plažom i tako to. Jeli smo u nekom burger kingu pa se vratili u sobu pošto se meni opet kakilo. Inače ceo put obeležila je „džank fud“ ishrana. Na putu nazad videli smo autobus „IZLETNIK“ za koji smo u isto vreme rekli da je slovenački. (to je bio samo jedan događaj, u nizu drugih, kada smo misteriozno mislili isto).
Posle kupatila (oboje) malo smo prilegli, pa kasnije opet otišli u šetnju, jeli i bili u nekom internet kafeu da vidimo koga ima. Nije bilo nikoga, osim Milene sa kojom smo malo proćaskali Vratili smo se da spavamo.
2.5.
Posle standardnog doručka vratili se u krevet da se mentalno spremimo za polazak u 2. Vreme polaska saznali smo sa komada toalet papira koje nam je Mirko ostavio na vratima, na kome je pisalo zelenim markerom:“sutra polazak 14h“. Kad smo stigli u Barsleonu, prvo smo jeli groznu picu od 30€, bili u nekom tržnom centru gde sam nazvao Mirjanu SMRDA pred SVIMA (to je njoj bilo strašno iz nekog razloga:p). Pokušali smo da se nakačimo na žičaru ali nije radila pa smo legli na klupicu gde me je pokakio gačeb na više mesta. Videli smo i magične fontane. Vrativši se gladni i žedni u pola noći, dali smo restoranskoj ishrani još jednu, poslednju šansu. Nismo zažalili. Lepo smo jeli, posle čega smo naručili picu za poneti (odličnu) i domaću točenu sangriju. Jeli smo i pili do kasno u noć, uživajući u španskoj (dosadnoj) televiziji. potom legosmo.
3.5.
Jeli smo doručak u krevetu, koji sam sam napravio i otišli u kupovinu suvenira za razne drugare. Posle kraćeg odmora krenuli u Dalijev muzej. U autobusu je klima dostigla vrhunac svog nerada. Dalijev muzej je bio ok. Vratili se u hotel, jeli i krenuli na flamenko. Prvih 10 min. sam nešto hejtovao, ali ubrzo počeo da uživam (verovatno zbog uticaja besplatne neograničene sangrije na moj organizam). U povratku kupili neku hranu, spakovali se (Mirjana nas je spakovala).
4.5.
Pre polaska Mirjana je otrčala da kupi vodu dok sam se ja velikodušno ponudio da čekam u redu da predam šoferu kofere da ih ubaci u bus. Mirjana je u narednih 7 sati, koliko je trajao put do nekakve fabrike parfema, spavala, dok sam ja bacao šarmove. Dok su pavijani bili u fabrici, ja sam skinuo patike i čarape, seo na ivičnjak, luftirao noge i hladio jaja. Posle toga kao obišli i Nicu, Monte Karlo i Monako, sve do 3 ujutru po pola sata. Put do Beča.
5.5.
U toku noćne vožnje mučio sam se sa vrelim izvetrlim pivom iz moje voljene novostečene limenke od litar. onda je usledio neprijatan momenat stavljanja ostatka piva u kesu, pri čemu sam, u želji da pravim što manju, pravio neverovatno veliku buku, i probudio Mirjanu. Ona je počela da pizdi, ali umogućim granicama posle buđenja. Sa kesom je sve prošlo dobro. Ništa se više nije desilo do 9 uveče, kada smo stigli u bečku Krnjaču gde he bio naš hotel. Po ulasku u sobu smo se oduševili udobnim dušecima na krevetima i pomislili da će to biti jedna bezbrižna noć. Kada je pokušaa da se okupa, Mirjana je shvatila da voda ne otiče iz kade, ali sam ja to iskusno rešio rečima utehe da je to podnošljivo i da nije ništa strašno. izašli smo napolje i shvatili da oko nas nema ničega osim jednog tržnog centra koji je bio zatvoren (kasno je bilo) i jednog mek donaldsa. Naravno otišli smo u mek. Dok smo jeli tamo počela je strašna kiša te smo lepo pokisli u povratku. Kako smo legli, ja sam odmah zaspao, a Mirjana je zaginula uz televizor. Ja sam se probudio u pola noći i naterao Mirjanu da mi donese neku vodu iz mini bara pošto sam bio mnogo žedan.
6.5.
Oblizaka Beča. Dvorac Marije Terezije(2sata). Tu sam ja ležao na raznoraznim klupama i gledao veverice dok se Mirjana nešto mrštila i varničila.Onda smo otišli negde gde smo se grupno slikali pa smo se panoramisali po gradu i onda su nas izbacili da slobodno tumaramo po centru par sati. Pili kafu u starbaksu gde je mirjana izjela neko govno od 11eura. Šetali se tako ulicama, izdrkavali, trošili zadnje pare iz džepa. Kupovali neke sveščice, uglavnom ćutali i krenuli nazad za Beograd. Pio sam pivo po pumpama na koje smo stajali i družili se sa drugarima iz autobusa. Kada smo stigli, ostalo nam je 33 centa u džepu.
mislim da sam konačno uspeo da pronađem jednu veoma zanimljivu knjigu.
čitao sam odlomke ovog teksta pre par godina i poželeo sam da pročitam sve.
http://peace.wikia.com/wiki/The_Papalagi
eto… sad mogu.
čemu služi šerpa za kuvanje? grickalica za nokte?
jel služe oni ili mi se mi njima služimo ili mi njima služimo baš zbog tih potreba koje su nam neophodne… kuvanje i grickanje noktiju. oni definitivno mogu bez nas, tako da sam pojam služenja nama ili slične konotacije prilično smešno zvuče, zar ne?
čemu onda služe šerpa igrickalica? ako ne služe ničemu i nikome, zašto onda postoje?
zato što su postojani? šerpa je postojana neslužbena skupina čestica, kao i grickalica. nastali su iz pogrešnih pobuda, tj. ljudi su ih napravili kako bi se njima služili, ali zapravo ljudi njima služe. talno se trude dašerpu drže toplom i vlažnom, a grickalicu stalno razgibavaju kako se ne bi ukočila.
baš kao i ova tastatura i ja. samo joj pomažem, iako mi se čini da od nje dobijam neku korist. prstima više nije toliko zanimljivo koliko bi glava želela da prizna a zna suprotno i želi da prestane, kada zapravo shvata da nije u stanju pošto je i dalje rob tastature. Polako dižem ruke, koje i dalje rade prstima, kucaju u prazno ono što glava g or nda o zim v m.
gorko, kiselo, slatko bla bla bla. slano? zašto se slano ne primenjuje na ljude i njihove osobine? ili to neko koristi?
